Srpska vojska za vreme Nemanjica

Srednjovekovna srpska vojska je imala 4 roda i to: PESADIJU, KONJICU, FLOTU i ARTILJERIJU.
U najvecem broju bitaka, koje su se odigravale na kopnu koriscena su prva dva roda. Pesadiju su mahom cinili Sebri, siromasni vlastelcici, placenici koji su dobijali nize cinove i naoruzavao ih je velmoza, ostali su morali sami sebi da nabavljaju ili kupuju naoruzanje i opremu. U pesadiji su postojale 2 podgrupe: STRELCI i LJUDI POD ORUZIJEM (koji su se borili prsa u prsa).
Naoruzanje je bilo tipicno za taj period 14 veka, zicani oklopi, macevi, buzdovani, sekire, koplja i sl. kao i taktika ako bi se ocekivao napad onda bi pesadija prilima svu silinu prvog udarca a ako bi se neko napadao odna bi nastupali posle jurisa konjice.

Konjica je bila najvazniji faktor u tom periodu, ona bi nanosila najjaci udar protivniku. U ovaj rod su mogli da udju samo oni koji su mogli da priuste konja, odgovarajuci oklop i oruzije ato su tada mogli samo velmoze i vlastela. Oklopi su bili znatno veci i kvalitetniji nego oni koje su imali pesadinci i sa zastitom za ruke noge i kacigom prekrivali bi celo telo konjanika, a i konji bi imao odredjen stepen zastite.

Sve u svemu u tom periodu Srpska vojska je delovala dobro opremljeno, uvezbano i vazili su za vrlo hrabre i odvazne ratnike koji su bili mozda i najjaca sila u regionu, prakticno sve do bitke na Marici...

Srpski Car - Dusan Silni...

Mladi kraljevic dusan i srpska vlastela u juznim regionima, odlucili su da je pravi trenutak za svrgavanje sa vlasti Stefana. U prilog tome isao je i prevrat u Bugarskoj drzavi u kojoj je novi car Jovan ozbiljno pretio Srbiji i njenim granicama. Kraljevic Dusan uz pomoc svojih saveznika, je brzo i lako savladao Stefana i zarobio ga. Vec pocetkom decembra 1331 Dusan se krunisao za kralja, dok je za par meseci svrgnuti otac njegov umro.
Od tog trenutka krece veliki i vazan period osvajanja i jacanja Srpske drzave na ovim prostorima...


Kralj Dusan je svakako jedna od najznacajnih licnosti Srpske istorije, kao i jedan od najuspesniji vladara i vojskovodja, jer je on bio taj koji je doveo Srbiju do vrhunca moci i vojne i politicke.


Nedugo zatim Dusan se ozenio cerkom cara Bugarskog, Jelenom te su zbog toga popravljeni odnosi izmedju Srbije i Bugarske i tako je ostalo sve do smrti Dusana.


1334 godine, je mladi srpski vladar odmah po sredjivanju odnosa na zapadnim granicama, bez oklevanja napao Vizantiju i u naletu odmah osvojio Makedoniju, Prilep, Ohrid, Kostur, Strumicu, i jos neke manje, sto je odmah primoralo vizantijskog cara da zatrazi primirije, koje je stupilo na snagu avgusta meseca.
Na osnovu tog mira Srbiji su i zvanicno priznate nove granice, a jedino od cega je Dusan morao da odustane je opsada Soluna. Jos jedan od razloga zasto je taj mir bio potreban i Srbiji jeste upad Ugarske vojske, te je Dusan munjevito prebacio svoju vosjku na sever, potukao Ugare do nogu i proterao ih preko Save.


Novu ofanzivu na vizantiju kralj Dusan je poveo 1342 godine zajedno sa saveznicima koji su prebegli iz vizantije,  i vrlo brzo uspeo da zauzme jos vece teritorije: Kroju, Kaninu, Berat, skoro celu Albaniju osim Draca, Kostur, Melnik i jos drugih manjih mesta. Dusan je sve do 1345 nastavio sa osvajanjima sve dok nije osvojio grad Ser nakon cega se proglasio za Cara Srba i Grka na uskrs 1346 u Skoplju.


Nakon toga osvajanja se nastavljaju te je do kraja 1348 osvojio i Tesaliju, Etoliju, Akarnaniju i u tom trenutku se njegovo carstvo prostiralo od Dunava na severu do Korintskog zaliva na jugu, Jadranskog mora do Dubrovnika i obala egejskog mora do Kavale.
Dusan je napao odmah potom i Bosnu 1349 godine ali nije uspeo u tom pohodu jer je 1350 morao da prebaci vojsku nazad zbog nemira u grckim oblastima.
Nakon toga Dusan se okrenuo severnim teritorijama, i sukobio se sa ugarskim carem Lajosem, i 1353 godine osvojio Macvu i Beograd. Krajem 1355 izbio je rat izmedju Mletacke republike i Srbije sa jedne strane i Ugarske i Bosne sa druge, ali je veliki car Dusan iznenada umro 20 decembra 1355 godine.


Nakon smrti cara Dusana, Srbija je usla u novo i mracno razdoblje svoje istorije. Doba u kome su feudalni gospodari preuzeli glavnu ulogu i ugrozili prvenstvo centralne vlasti od kralja Urosa, sina cara Dusana, koji nije imao ni snage ni sposobnosti da im se suprostavi ozbiljnije. U prvi plan izbila je porodica Mrnjavcevic i jos nekoliko predstavnika vlastele. Tako je Srpska drzava podeljenja i oslabljena, docekala tursku najzedu. A taj turski zloglasni huk, vec je stizao do srpskih zemalja, i koji ce vekovima kasnije odlucivati o sudbini naroda na ovim prostorima...