Ugovorom
u Londonu nisu bila skorz resena sporna pitanja medju balkanskim saveznicima.
Njivi interesi su bili i dalje problematicni i suprotni. Izbio je sukob
Bugarske i Srbije oko Makedonije i time se raspao Balkanski savez. Posto je
doslo do mmedjusobnog obracuna medju nekadasnjim saveznicima, a prste su
umesale i Rumunija i Turska koje su videle priliku za povracaj odredjenih
teritorija, to je samo rasplamsalo i onako zategnutu situaciju na Balakanu.
Srbija
je trazila preispitivanje ugovora sa Bugarskom o raspodeli teritorija iznoseci
nekoliko vaznih razloga:
- odlukom velikih sila Srbiji je trajno
onemogucen izlaz na more
- stvaranjem albanske drzave Srbija
je ostala bez znatnog dela teritorije koja je trebalo po ugovoru da joj
pripadne , dok je Bugarska u Trakiji dobila i vise nego sto je predvidjeno
- tokom rata Bugarska nije
izvrsavala svoje obaveze na vardarskom ratistu. Osim toga, Srbija joj je
poslala u pomoc pod Jedrene vecu vojnu jedinicu i nesto artiljerije, sto
nije bilo predvidjeno sporazumom.
U
isto vreme, postajao je i sukob izmedju Bugarske i Grcke, isto oko podele
osvojene teritorije. Bugarska je uvek isticala pravo na Solun i okolinu i jos neke
oblasti u egejskom primorju koje je osvojila grcka vojska.
Zategnute
i pogorsane odnose izmedju saveznika nastojala je da iskoristi Austrougarska. Podrzavala
je zdusno zahteve Bugarske u zelji da razbije Balkanski savez. Atanta je, a
narocito Rusija, nastojala da ga sacuva kao prepreku austrougarskom prodiranju
na istok.
U
takvoj situaciji doslo je do zblizavanja odnosa Srbije i Grcke koje su
01.06.1913 sklopile ugovor o prijateljstvu a ubrzo i vojnu konvenciju. One su
jedna drugoj garantovale zauzete teritorije u proteklom ratu i uzajamnu pomoc u
slucaju bugarskog napada. Za potrebe srpske spoljne trgovine garantovan je Slobodan
promet preko Soluna za naradnih 50 godina.
Iako
Rumunija aktivno nije ucestvovala u Prvom balkanskom ratu, ona je nagovestavala
da ce traziti da joj Bugarska ustupi juznu Dobrudzu i da ce se ukljuciti u
sukob ako do njega dodje
Na
jugu, Crna Gora se solidarisala sa Srbijom i mobilisala je jednu diviziju kao
pomoc srpskoj vojsci u slucaju napada. U Srbiji i Bugarskoj jacale su struje
koje su zagovarale oruzanu akciju za ostvarivanje svojih interesa. Tezeci da
izbegne rat sa Bugarskom, Srbija je prihvatila posredovanje ruskog cara u
nalazenju obostrano prihvatljivog resenja za Makedoniju. Medjutim, bugarska
vojska iznenada u noci 29 i 30.06.1913 napada srpsku i grcku vosjku cime je i
zvanicno otpoceo Drugi Balakanski rat.
TOK
RATA I MIR U BUKURESTU
Glavni
bugarski napad planiran je prema Srbiji na tom frontu sa glavnicom snaga, dok
je ostatak imao zadatak da napadne Grcku vojsku kod Soluna i Djevdjelije.
Sobzirom na manji broj bugarskih trupa sporadicni napadi i okrsaji su se
pretvorili u grcke napade duz celog fronta i primorali bugarsku vojsku da se
povuku sa svojih pozicija na odbrambene polozaje kod Kukusa i samim tim njihov
plan da se koncetrisanim napadom brzo unisti veci deo Srpske vojske u
Makedoniji nije uspeo.
U sedmodnevnim
sukobima, u kojima je bilo dosta gubitaka na obe strane, srpska vojska je na
Bregalnici (u istocnoj Makedniji) potpuno porazila bugarsku armiju Tada
je Rumunija iskoristila tezak polozaj Bugarske i 10. jula objavila joj rat. Rumunska
vojska brzo prodrla u juznu Dobrudzu, istovremeno presla reku Dunav i
napredovala ka Sofiji. A na kraju i Turska 15.07.1913. napada Bugarsku i zauzima
Jedrene. Suocena sa teskim porazima Bugarska
je bila primorana da trazi mir. Mirovni pregovori zapoceli su krajem jula, a okoncani
10.08.1913. potpisanim mirom u Bukurestu.
Za
vreme trajanja mirovnih pregovora, Austrougarska je bila spremna da direktno
intervenise protiv Srbije, u korist Bugarske, ali je u tome nisu podrzale Nemacka
i Italija. Rusija je podrzala zahtev Bugarske da dobije izlaz na Egejsko more,
ali se tome suprostavila Francuska, koja je snazno podrzala Grcku.
Mirom
potpisanim u Bukurestu, Srbija i Crna Gora su se prosirile teritorijalno.
Srbija dobija Vardarsku Makedoniju i Kosovo, a Crna Gora Berane, Bjelo Polje,
Pljevlje, Rozanj, Plav, Gusinje, Pec, Djakovicu, i deo Skadarksog jezera
Grcka
je dobila Egejsku Makedoniju i deo zapadne Trakije, a Rumunija juznu Dobrudzu.
Turska je uspjela da povrati zapadnu Trakiju i Jedrene. A Bugarska je tu najvise
ostecena kao strana koja je izgubila rat.
POSLEDICE
DRUGOG BALKANSKOG RATA
Ako
je Prvi balkanski rat, bio oslobodilakog karaktera, Drugi balkanski rat je
predstavljao bratoubilacku borbu, izazvan sebicnim interesima burzoazije balkanskih zemalja
i njihovih dinastija. Krajem ovog rata potvrdjena je teritorijalna podela
makedonskog naroda, nacionalno jos nekonstituisnog
Uspeh Srbije i Crne Gore u
balkanskim ratovima podsticali su narodnooslobodilacke teznje ovih naroda u
Austrougarskoj. Zato su odnosi izmedje Austrougarske i Srbije nakon balkanskih
ratova postali jos losiji, sto ce produbiti vec postojece problemei izmedju
Atante i Centralnih sila.
Nakon
zavrsetka balkanskih ratova, Srbija i Crna Gora su preduzele zakonske i druge
mere na novim teritorijama radi ukidanja zatecenih feudalnih odnosa,
modernizacije upravnog aparata i naseljavanja napustene zemlje. Nije moglo
mnogo da se uradi jer je ubrzo izbio Prvi svetski rat…
